Правила у вези са јавношћу рада
Јавност рада основног суда Бор односно судова у републици Србији остварује се објављивањем састава судских већа, односно означавањем поступајућих судија, давањем обавештења о току поступка заинтересованим лицима, обавештавањем јавности о раду суда путем средстава јавног информисања, објављивањем судских одлука и начелних правних ставова.
Председник суда, судије и судско особље су, у складу са одредбом члана 142. став 3. Устава РС и Судским пословником, дужни да обезбеде потребне услове за јавност рада суда и одговарајући приступ медијима у погледу актуелних информација и поступака који се воде у суду, водећи рачуна о интересима поступка, приватности и безбедности учесника у поступку. Такође, одредбом члана 142. став 3. Устава РС, регулисано је да је расправљање пред судом јавно и да се може ограничити само у складу са Уставом.
Наиме, у погледу ограничења права на информисање и извештавање јавности о судском поступку, одредбом члана 3. Законика о кривичном поступку, регулисано је да су државни органи, средства јавног обавештавања, удружења грађана и јавне личности дужни да се придржавају правила, да се свако сматра невиним све док се његова кривица за кривично дело не утврди правноснажном одлуком суда, као и да својим јавним изјавама о окривљеном, кривичном делу и поступку не повређују права окривљеног.
Од отварања заседања, па
до завршетка главног претреса, веће може по службеној дужности или на предлог
странке или браниоца, али увек након њиховог изјашњења, искључити јавност за цео
главни претрес или један његов део, ако је то потребно ради заштите: интереса
националне безбедности, јавног реда и морала, интереса малолетника, приватности
учесника у поступку, као и других оправданих интереса у демократском друштву, а
решење о искључењу јавности мора бити образложено и јавно објављено (члан 363. и
365. Законика о кривичном поступку).
Притом, јавни тужилац може предложити суду да се јавност искључи са главног претреса приликом испитивања окривљеног сарадника или осуђеног сарадника, с тим да ће пре доношења одлуке о предлогу јавног тужиоца, председник већа затражити од оптуженог и његовог браниоца да се изјасне о предлогу за искључење јавности (члан 366. Законика о кривичном поступку).
Такође, током парничног поступка, суд може искључити јавност
за целу главну расправу или један њен део, ради заштите интереса националне
безбедности, јавног реда и морала у демократском друштву, као и ради заштите
интереса малолетника или приватности учесника у поступку, као и што може
искључити јавност у случају кад се мерама за одржавање реда предвиђеним Законом
о парничном поступку не би могло обезбедити несметано о државање расправе, а о
искључењу јавности суд одлучује решењем које мора да буде образложено и јавно
објављено (члан 322. и 324. Закона о парничном поступку). У поступку у вези са
породичним односима јавност је искључена (чл. 206. ст. 1. Породичног закона).
Информатор о раду Oсновног суда у Бору –18.12.2013. године14
Уколико за одређено суђење постоји веће интересовање јавности, судска управа ће
обезбедити просторију која може примити већи број лица, а судско веће је дужно
да по налогу председника одржи суђење у већој просторији која је обезбеђена (члан
57. Судског пословника). Фотографисање, аудио и видео снимање у Основном суду у
Бору може се обавити уз предходно писмено одобрење председника суда, у складу
са посебним законом (члан 59. Судског пословника).Фотографисање, аудио и видео
снимање на рочиштима у циљу јавног приказивања снимка обавља се по одобрењу
председника, уз претходно прибављену сагласност председника већа, судије и
писаног пристанка странака и учесника снимљене радње. Приликом давања одобрења
за фотографисање и снимање, водиће се рачуна о интересовању јавности, интересу
поступка, приватности и безбедности учесника у поступку. Фотографисање, аудио и
видео снимање у судници, након прибављеног одобрења, обављаће се под надзором
судије, на начин који обезбеђује несметан ток суђења и ред у судници(члан 60.
Судског пословника). У кривичном поступку, орган поступка може одредити да се
извођење доказне или друге радње сними помоћу уређаја за звучно или оптичко
снимање. Саслушање окривљеног и испитивање сведока и вештака у поступку за
кривична дела из члана 162. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку,
обавезно се тонски снима. О снимању радње ће орган поступка претходно обавестити
лице које учествује у радњи. Тонско или оптичко снимање се може вршити на
главном претресу, само ако за поједини главни претрес то одобри председник већа.
Ако је снимање на главном претресу одобрено, веће може из оправданих разлога
одлучити да се поједини делови главног претреса не снимају. Главни претрес на
којем се расправља о делима из члана 162. став 1. тачка 1. Законика о кривичном
поступку, обавезно се тонски снима. Снимак мора да садржи податке из члана 233.
став 1. Законика о кривичном поступку, податке потребне за идентификацију лица
чија се изјава снима и податак у ком својству се саслушава, односно испитује,
као и податке о трајању снимка. Кад се снимају изјаве више лица,
мора се обезбедити да се из снимка може јасно разазнати ко је дао изјаву. На
захтев саслушаног, односно испитаног лица, снимак ће се одмах репродуковати, а
исправке или објашњења тог лица ће се снимити. У записник о доказној или другој
радњи или главном претресу унеће се да је извршено снимање, ко је снимање
извршио, да је лице које се саслушава, односно испитује претходно обавештено о
снимању, да је снимак репродукован и где се снимак чува, ако није приложен
списима предмета. Јавни тужилац или суд може одредити да се снимак у целини или
делимично препише. У том случају он ће препис прегледати, оверити и прикључити
записнику о предузимању доказне или друге радње. Снимак се чува у јавном
тужилаштву илу у суду до времена до ког се чува и кривични спис. Јавни тужилац
или суд може дозволити да учесници поступка који имају оправдан интерес, помоћу
уређаја за тонско или оптичко снимање сниме извођење доказне или друге радње или
главног претреса. Осим за потребе поступка, горе поменути снимци у правноснажно
окончаним поступцима се могу јавно приказати у стручне и научне сврхе. У том
случају истоветност странака и учесника снимљене радње мора бити прикривена (члан
236. Законика о кривичном поступку)